U tebe sreco zaljubljena sam bila,
po mojim mislima kruzio si ti,
ali da ti kazem to nisam smela,
jer prijatelji bili smo mi...
Znam da si to primetio sam,
ali ja priznat nisam htela,
sa mojih ociju nestala je tama,
puno sam u tebe zaljubljena bila..
Prvi put kad te videse oci moje,
kad su nam se nemi pogledi sreli,
ja zaboravih ime tvoje,
i sve ono sto nas deli..
U meni je ljubav neprestalno rasla,
u dusi svojoj to sam krila,
dok se srca sama nisu snasla,
ja te sreco pitati nisam smjela...
Sada se prisecam sastanka naseg,
kojeg nikad zaboraviti necu,
videh tebe od svega drazeg,
i tad upoznah pravu srecu...
Cujem tvoje sitne korake,
a ja kao da sam dobila krila,
kao da letim nebom kroz oblake,
kad videh tebe sreco moja mila...
Osetih tvoj topli zagrljaj,
osetih medne usne tvoje,
u tvojim ocima videh sjaj,
a u meni igra srce moje...
Dok setah gradom sa tobom,
u tebe sreco sam gledala,
nisam znala sta cu sa sobom,
srce svoje tebi sam predala...
Sada sreco sedim sama,
a u mislima uvek sam sa tobom,
razdvojeni smo kao noc i dan,
VOLIM TE kunem ti se bogom!
Nestrpljivo cekam da te opet vidim,
da te poljubim da te zagrlim,
ljubavi ja se toga ne stidim,
sto te najvise najvise VOLIM!!!